Основна Школа "Фејеш Клара" Кикинда - Сентош

Сентош – Одаја хумка

Једно од најзначајнијих археолошких локалитета у атару Мокрина, налази се 3,5 км. југозападно од центра овог места, на издигнутом платоу, којe jе са трију страна опкољено ниским тереном, које је пре само два века представљало плавно подручје реке Златице.

Овај део атара Мокрина носи назив Сентош, по древном средњовековном насељу из 13-15. века по имену Сентелтеђхаз, који је заправо био центар овде насељеног куманског становништва, који су деценијама служили као најамници у војскама угарских владара.

Кумани су заправо припадали породици кипчашких Турака, а на просторе Панонске низије насељени су средином 13. века акцијом угарског владара Беле IV. У Потисју и међуречју Дунава и Тисе формиране су три области насељене привилегованим куманским становништвом, који су и у новој домовини наставили да се баве номадским сточарењем. Најмањи округ привилегованих Кумана, звани Сентелтсек, налазио се на простору јужно од реке Златице, на простору између данашњег Мокрина, Кикинде и Падеја, обухватајући тада неколико куманских насеља (међу њима и Сајан). Централно насеље овог округа било је управо насеље Сентелтђхаз, односно Сентош.

Пошто су Кумани надалеко били чувени као вешти коњаници и стрелци, њихове најамничке трупе биле су често ангажоване и у страним походима угарских владара. Током 13-14. века њихове најамничке трупе учествовале су у походима угарских владара по Чешкој, Моравској, Аустрији и Шлеској. Након једне побуне из 1282. године део куманског становништва иселио се у суседну Србију и Босну, па постоје подаци да су њихови најамници надаље служили у трупама српског краља Милутина.

Почетком маја месеца обишли смо трагове овдашњег насеља. У његовом централном делу уздиже се тзв. Одаја-хумка, велико узвишење које доминира читавим овим крајем. Ово узвишење заправо крије остатке овдашње средњовековне цркве са некрополом, која је пред крај средњег века вероватно преграђена у мање утврђење. Приликом обиласка њене површине, наишли смо на велику количину изораних уломака средњовековних опека, али и на знатан број изломљених људских костију, које су потицале из овдашње некрополе. У наставку ове обале, у правцу југа простире се зона са остацима некадашњег степског града Сентоша. На овом делу обале у дужини од више стотина метара проналази се велика количина керамичког материјала (уломци котлића, здела, крчага итд) из периода 11-15. века.

У наставку следе најновије фотографије о локалитету и овдашњим налазима, начињени почетком маја месеца 2024. године.